„Skoncetriši se na jednu stvar, ma koliko imao uspona i padova, nikada ne odustaj. Neka ti svaki pad bude još veća stimulacija da kreneš dalje ka ostvarenju cilja. Budi maksimalno skoncentrisan na ono što radiš. Istražuj i uči ono što ne znaš jer ćeš samo tako biti korak bliže uspehu u onome čime se baviš.“ – moto kojim se vodi Nikola Mladenović, diplomirani tehnolog i jedan od najuspešnijih vinara sa ovih prostora. 

Da li vredi investirati, odnosno ulagati u Negotinsku Krajinu?

„ Pre svega, ja veoma pozitivno gledam na našu Krajinu. Često sam van naše Negotinske Krajine, često odlazim i u inostranstvo i mogu Vam slobodno reći da me je i to naučilo da gledam naš kraj sa velikom dozom optimizma i pozitivizma. Svaki kraj ima neku svoju harizmu i nešto što je karakteristično za taj kraj. Na Zapadu nema ničeg spektakularnog u odnosu na nas i obratno. Razlika je samo u tome što oni znaju da iskoriste ono što imaju i ulažu u vrednosti koje imaju. Ako me pitate da li vredi investirati u Negotin, moj odgovor bi bio – Da! Naravno da vredi. Samo treba videti šta ti zapravo negotinsko područje zaista nudi. Šta od voćarskih, odnosno poljoprivrednih kultura, geografski položaj i zemlja, uslovno rečeno nude? Ima više aspekata koji se sagledavaju kada želiš da uložiš u bilo kom kraju na zemaljskoj kugli. Ne možemo reći da je Negotinska Krajina idealno mesto za ulaganje za izradu čipova ili ne znam čega već, ali za ulaganje u poljoprivredu i pre svega u vinarstvo i vinogradarstvo, svakako jeste.“ 

Spomenuli ste da se treba ulagati u vrednosti koje određeno područije nudi, da li je to bila i Vaša vodilja za bavljenje vinogradarstvom? 

„ Upravo tako. To je ono čime smo se vodili na samom početku i nastanku Vinarije „Matalj“. Želeli smo da u svom kraju od svojih „stvari“ napravimo nešto. Da u svojoj zemlji radimo i tu gradimo priču koja je sada, ispostavlja se, uspešna.“

Sigurno da je svaki početak težak i da je potrebno bilo vreme da Vinarija „Matalj“ postane ono što je danas. Kako su izgledali počeci priče Vinarije „Matalj“ ?

„ Ideja o nastanku vinarije započela je tačno pre deset godina, odnosno 2005. godine. Jednostavno u razgovoru sa roditeljima želeo sam da vidim šta može da se uradi po tom pitanju, poznavajući ovaj kraj kao vinarski i znajući da imamo neobradive površine zemlje u selu Tamnič. Što to neiskoristiti, kada je to još od davnina kraj vinarsko-vinogradarskog potencijala? I naravno započeta je priča o mogućoj zaradi, koja nije bila isforsirana da mi sad postanemo ekstremno bogati ili ne znam ni ja šta... Jednostavno postojala je želja za solidnom zaradom i za ulaganje u svoj posed i njegove mogućnosti. To se i desilo, te smo 2007. godine započeli sa pripremom zemljišta, da bi godinu dana kasnije počeli sa sadnjom vinograda u selima Tamnič i Mihajlovac.“

Dakle, početkom se može smatrati 2007. odnosno 2008. godina. Na kolikoj površini zemlje su se na početku prostirali Vaši vinogradi?

„ Trenutno imamo 17ha obradivog zemljišta. Na početku bilo je 10ha obrađivano, pa naredne godine, još 2ha, da bi se danas vinogradi nalazili na 17ha obradivog zemljišta. Dakle, postepeno smo povećavali i proizvodnju i sadnju. Imamo još 3ha u planu, ali za sada tih 3ha spada u neobrađeno zemljište.“ 

Koliko grožđa, odnosno vina se dobije na 17ha vinograda?

„ U najidealnijim uslovima poređenje bi izgledalo ovako: na 17ha vinograda, dobije se 126 tona grožđa što je negde oko 70.000 litara vina. Uglavnom proizvedemo oko 55.000 litara vina na godišnjem nivou, jer na neke prirodne fenomene ne možemo da utičemo. Priroda je čudo. Nekada ti da maksimum a nekada ne. Sve to zavisi i od vremenskih uslova, od pojave grada, od kišne godine pa sve do nekih bolesti koje utiču na proizvodnju kvalitetnog grožđa, odnosno vina.“ 

Vremenski uslovi su jedan od najbitnijih faktora za uspešnu proizvodnju vina.

„Svakako najbitniji faktor pored standarda koji su takođe osnova i preduslov za dobru berbu i kvalitet vina. Ali svaki bolji poznanik vina, će Vam reći da je i to suština vina. Dakle, ne postoji nikada isto vino, ma koliko primenjivali podjednako identične standarde vino se od berbe do berbe razlikuje. To je čar svake berbe i to je jedinstvenost i autentičnost svake berbe koja daje potrebnu dozu i etiketu vina. U suprotnom vino se ne bi zvalo vino nego pivo. Dajem ovakvo prosto poređenje, ali suština je da je vino izuzetan prirodni proizvod koji je specifičan za jednu sezonu, jedno podneblje i jednu berbu.“

Gde se piju najbolja vina?

„ Prema mom mišljenju kultura vina je usko povezana sa kulturom života. Dakle, vino nije namenjeno ekstremnom opijanju već je vino piće koje se pije sa uživanjem. Nezahvalno je reći u kojoj zemlji se piju najbolja vina, pre svega zbog različitih vrsta vina koje su karakteristične za neko podneblje. Vino je piće hrišćanske Evrope, te se može reći da se visoko kvalitetna vina piju u Francuskoj, Italiji... Pa i kod nas u Srbiji, jer mi zaista imamo uslova da proizvedemo vrhunsko vino za svetsko tržište.“

Vaše vino koje je se najbolje pokazalo kod nas ali i van granica naše zemlje, svakako je Kramen Kamen. Možete nam reći nešto više o ovom Vašem brendu?

„ Apsolutno je Kremen Kamen vino koje je najbolje iz našeg podruma Vinarije „Matalj“. Kremen Kamen trenutno nije u prodaji i ono se radi u ograničenoj seriji. Serija iz 2011. godine je rasprodata a serija iz 2012. godine izaći će polovinom ove godine. Kremen Kamen je naše bazično vino, kada kažem bazično mislim da je bazirano isključivo od našeg domaćeg grožđa. Ovo vino ima prepoznatljiv ukus i miris, i ono je dodatnog kvaliteta jer ima prednost u proizvodnji na ovom području u odnosu na druga područja. Uostalom ono je donosilo više nagrada našoj vinariji.“

Da li se nagrađenim vinima automatski podiže i cena?

„ Naravno i ne samo cena vina nego nagrade izdižu čitavu vinariju na površinu i omogućavaju vidljivost u većim razmerama.“

Koja je cena boce ovog vina?

„ U restoranima cena boce Kremen Kamena se kreće od 5.500 do 6.500 dinara, dok u našoj Vinoteci Kremen Kamen vredi 3.000 dinara.“

To je realno visoka cena za naše prilike i kupovnu moć u Srbiji, da li to znači da se ovo vino manje pije u Srbiji?  

„ Cena jeste veća ako se uzme standard i kupovna moć u Srbiji, ali postoje i jeftinija vina. Kremen Kamen ima tu čast da se nalazi u elitnim restoranima u Beogradu, ali pije se i u Negotinu, Knjaževcu, Kladovu ali i drugim mestima širom Srbije.“

Rekli ste da se berbe razlikuju a samim tim i vina. Kako onda održati kvalitet vina, evo recimo Kremen Kamena?

„Prvenstveno standardi se moraju poštovati, ali vino je prirodan proizvod koji dolazi iz interakcije grožđa i ako je jedna godina kišovitija vino će biti drugačije ali neće izgubiti kvalitet. Ono će se kretati u tim standardima ali ta mala razlika je upravo ono što vino čini jedinstvenim pićem.“

Vi verovatno poštujete standarde koji su neophodni za kvalitetno vino?

„ Svakako. Još na samom početku smo poštovali propisane standarde. Kao na primer, koliko je minimalno održivo vino u boci, u buretu i tako dalje. Treba naglasiti da je Negotinska Krajina pred usvajanjem jednog Elaborata o zaštiti geografskog porekla na nivou celog regiona. Nosilac tog elaborata su Proizvođači vina Negotinske Krajine a čini ih 15 članova među njima i moja malenkost kao predsednik Udruženja. To je odlična stvar za što bolji pristup vinogradarstvu i što bolje vino. Mi potpisujemo upravo te standarde o uzgajanju i proizvodnji vina. Ja sam lično poštovao te standarde od samog početka bavljenja vinarsko-vinogradarskim poslovima ali to nije bilo usaglašeno niti kontrolisano na nivou sa ostalim proizvođačima, osnivanjem ovog Udruženja i usvajanje Elaborata to dobija na težini.“

Mnogi govore o nama kao da je naš geografski položaj sličan onom u Francuskoj te zato imamo velike šanse da proizvedemo i kvalitetno vino. Da li je to mit ili je zaista tako?

„ Ja se ne slažem sa tom konstatacijom. Možda imamo sličnosti ali niko ne može reći da je to ono što povezuje ova dva kraja. Niko ne može da tvrdi da Makdonci ili Bugari nemaju uslova za proizvodnju visoko kvalitetnog vina. To je totalni apsurd. Naravno da mogu i mi i oni i Francuzi. Mi imamo izuzetne uslove za uzgajanje crvenog grožđa, dok neke druge zemlje imaju neke svoje prednosti u odnosu na nas, te zato nisam takvog mišljenja niti ću ikada biti. Opet kažem sličnosti postoje, ali ima i dosta razlike te sve navedene zemlje imaju svoje prednosti za uzgajanje određenih vrsta grožđa.“

Za kraj našeg razgovora odgovorite nam na još jedno pitanje koje se tiče naše Negotinske Krajine. Pošto ste rekli da u Negotinsku Krajinu treba ulagati, možete nam reći u koje još kulture vredi ulagati u naš kraj?

„ Pošto su sve moje misli usmerene ka vinarsko-vinogradarskim poslovima, opet bih odgovorio da je ovaj kraj predodređen za uzgajanje grožđa a samim tim i vina. Davna istorija Negotinske Krajine nam daje odgovor na to pitanje, jer su prvi ozbiljniji trgovački poslovi bili usko povezani sa uzgajanjem grožđa i proizvodnju vina. Ljudi su još od davnina u ovom prirodnom piću videli moguću zaradu i ozbiljno pristupili ovom poslu. Zatim istorija oko nastanka pimnica širom našeg regiona dovoljan je pokazatelj koliko se još tada ozbiljno ulagalo u vino. Naravno osim vinogradarstva sve druge voćarske kulture dolaze u obzir. Počevši od uzgajanja jabuka, krušaka i bukvalno svog ostalog voća su kulture koje bi bile uspešne kod nas i u koje vredi ulagati. Ipak, mi, opština Negotin, opštinske vlasti trebalo bi da prepoznamo i da definišemo prioritete u oblasti poljoprivrede. Prema mom mišljenju vinogradarstvo i vinarstvo bi trebalo biti prioritetno jer osim kvaliteta donosi i dobru zaradu, koja je iskreno rečeno jedan od najbitnijih faktora u bilo kom poslu. Dodao bih i to, da ne zaboravim, osim ostalih kultura koje sam spomenuo i ozbiljan pristup i bavljenje stočarstvom je jedna od grana koja može biti uspešna u našoj Negotinskoj Krajini. Dakle, strateški gledano treba obrazovati prioritete i voditi se njima jer Negotinska Krajina definitivno ima mnogo toga da ponudi i ima idealne uslove za uspešnu proizvodnju mnogih voćarskih ali i ne voćarskih kultura.“ – završava razgovor za East Side, Nikola Mladenović – Matalj.

Skroman i iskren pristup u razgovoru sa novinarom East Side-a, Nikola nije odbijao da odgovori na pitanja koja se tiču i nekih internih stvari Vinarije Matalj. Svesrdno je prihvatio ovaj razgovor s povodom, koji je zaista imao smisla. Veliki zaljubljenik u Negotinsku Krajinu i veliki „istražitelj“ vina nije se libio da pokaže sa kojim nadahnućem crpi sve ono dobro što Negotinska Krajina nudi. Za njega ovaj kraj ima velike mogućnosti za razvoj i za njega su vinarstvo i vinogradarstvo način život. Nikola je pokazao lepšu stranu našeg kraja i prelepu priču o uspešnom ulaganju u domaće proizvode. Nikola je pokazao da treba biti uporan i istrajati u onome čime se baviš. Možda bi bilo najbolje da zaokružimo priču citirajući Nikolu: „Ako me pitate da li su francuska vina bolja od naših, reći ću da nisu! Zato što je ovo vino moje i zato što je ovo vino produkt vinograda Negotinske Krajine!“ 

• < Prethodna
• Sledeća >