Ana Marija Danilović, još jedna u nizu talentovanih devojaka sa prostora Negotinske Krajine, posetila je našu redakciju ES portala. Razgovor sa našim državnim prvakom u sviranju trube svakako je imao povoda a to je nedavno ostvaren veliki uspeh mlađane Negotinke.

„Ovaj poziv za intervju me zaista obradovao i prihvatila sam da budem vaš gost. O East Side portalu čula sam samo reči hvale. Uostalom moj otac je vaš redovan čitalac, tako da sam bila bliže upoznata o kakvom je sajtu reč.“ – kroz osmeh započinje priču Ana Marija Danilović.

ES: Uspeh koji si postigla je zaista veliki i nije tako jednostavno postati državni prvak u sviranju trube. S obzirom da je reč o instrumentu koji je više karakterističan za mušku populaciju.

„Nije bilo lako postati državni prvak, ali čini mi se da sa ovim uspehom dolaze i nove obaveze. Tu pre svega mislim na nove izazove i konstantno vežbanje ukoliko zaista želim da nastavim sa uspesima i građenju karijere. Možda je čudno što je žensko državni prvak u sviranju instrumenta kao što je truba, ali ja sam ovim uspehom opovrgla da je truba predodređena isključivo za mušku populaciju. U pitanju je tehnika sviranja, pravilno disanje i talenat a ne samo snaga. Ja sam čist dokaz da ne moraš biti krupna osoba koja će svirati trubu i napraviti dobar rezultat.“

ES: Kako je krenula ideja da se opredeliš baš za trubu?

„Imala sam svega 9 godina kada sam poželela da sviram ovaj instrument. Gledala sam film „Guča“ i onda prosto poželela da budem glavna junakinja filma, odnosno samo počnem sa sviranjem trube. Naravno talenat sam nasledila verovatno od dede i oca koji su muzičari. Tako je sve počelo i jednostavno ljubav prema ovom instrumentu naprasno se rodila.“

ES: U filmu koji si spomenula svira se narodna muzika što nije slučaj sa vrstom muzike koju ti trenutno sviraš. Da li možda priželjkuješ učešće na festivalu trube koji je najpoznatiji na ovim prostorima?

„Ne, sebe ne vidim u tom pravcu. Opredelila sam se za klasiku i jednostavno to je za mene svetinja. Privatno ne slušam narodni melos, već pop, rok i klasiku. Možda deluje čudno ali stvarno nemam nameru da se bavim narodnom muzikom, uz svo poštovanje prema tom muzičkom pravcu.“

ES: Šta je zapravo tvoj cilj u daljoj karijeri?

„To je pravo pitanje. Moj cilj je vezan za sviranje klasike i da upišem Muzičku Akademiju u Beču ili Minhenu. Ali primeran cilj je da završim srednju muzičku školu koju trenutno pohađam. U suštini volela bih da postanem solista i da ostvarim uspešnu svetsku karijeru.“

ES: Vratimo se na uspeh koji si nedavno napravila, postala si državni prvak u sviranju trube. Reci nam nešto više o ovom takmičenju?

„Državno prvenstvo bilo je u Zemunu u srednjoj muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ i u svojoj klasi napravila sam veliki uspeh osvojivši prvo mesto. Nije bilo lako jer je bilo više nego ozbiljnih takmičara iz cele Srbije. Pored ovog velikog uspeha ostvarila sam i na međunarednom takmičenju na kojem sam zauzela 3. mesto.“

ES: Ti si u klasi profesora Mileta Paunovića, koji je nedavno izjavio da si najveći talenat sa kojim je radio. Da li ti to prija, s obzirom da je reč o profesoru čije je ime više nego poznato širom Srbije?

„Kako da ne! Njegova svaka pohvala, kao i kritika puno mi znače. On je iznedrio mnogo uspešnih muzičara sa ovih prostora i kada je sve te pohvale izjavio na moj račun bila sam presrećna. Ovim putem zahvalila bih se profesoru Paunoviću, kao i profesoru Petru Gavriljuku zbog kojih beležim ovakve rezultate. Oni su mi poput roditelja i oni su tu da ukažu na šta treba da obratim pažnju i šta bi trebalo da korigujem da bi melodija zvučila što savršenije. Veliko hvala mojim profeorima!“

ES: Koliko iziskuje posvećenost vežbanje i sviranje trube?

„Mnogo posvećenosti i mnogo vremena. Poput profesionalaca u svim sferama života zahteva ogromnu količinu odricanja. Svakog dana izdvojim barem 3 sata za sviranje trube, plus skoro 12 sati u školi... Odricanja se na kraju isplate.“

ES: Da li si upravo iz tih razloga možda ponekad želela da odustaneš od sviranja trube, ipak je to dosta vreme a ti si mlada osoba kojoj je potrebno i malo više prostora za druženje i zabavu?

„Bila bih neiskrena kada bih rekla da nisam želela da ostavim trubu po strani. Naravno, dolazili su mi momenti kada mi je bilo zaista teško i kada sam želela da prestanem sa sviranjem. Gledate kako se drugari i drugarice provode, odnosno imaju više vremena za šetnju, izlaske, druženje... I sve to ne možete da prihvatite. Ali Bogu hvala, roditelji i profesori bili su tu pored mene da mi ukažu da ne smem da odustanem i napravim nepromišljen potez i hvala im na tome, jer da sam tada odlučila drugačije ništa ne bi bilo isto.“

ES: Da li imaš uzora iz tvoje branše?

„Naravno. Alison Balson, američka umetnica koja je ostvarila uspehe svetskih razmera u sviranju trube.“

ES: Rekla si da voliš privatno da slušaš, pored klasike i pop-rok muziku, da li je to moguće izvesti na instrumentu koji sviraš i koji je karakterističan za nešto drugačije muzičke pravce?

„Teško jeste ali nije nemoguće. Možda se u daljoj karijeri potrudim da stvorim uslova da to bude izvodljivo i da približim ova nekoliko skroz različita pravca. Mada već sam pokušala da neke kompozicije mojih omiljenih bendova preradim trubom i mogu Vam reći da ne zvuči tako loše.“ – uz osmeh će Ana Marija i nastavlja – „ Ko zna? Možda stvarno snimim nešto i u tom fazonu. Zamislite kako bi zvučali hitovi grupa Smak, Crvene Jabuke ili Kerbera na trubi... Moralo bi to uz pratnju i drugih instrumenata... U svakom slučaju, evo dobre ideje!“ – iskreno odgovara sedamnaestogodišnjakinja rodom iz sela Vratna. 

Ana Marija Danilović...upamtite ime i prezime devojke iz Negotinske Krajine. Ovako mlada već čini ponosnim čitav Negotin i Negotinsku Krajinu, verujemo da će nastaviti da prezentuje sebe i Krajinu na način kakav je i sama poželela i u budućnosti. Blistava karijera je na vidiku a sa njom i blistav osmeh devojke koja teži da se zvuk njenog instrumenta na daleko čuje. Negotin ima državnog prvaka u sviranju trube...Pripremite se kontinenti, stiže nova Alison Balsom...stiže Ana Marija iz Krajine. 

• < Prethodna
• Sledeća >