Srbi, u pokušaju veličanja sebe i srpske kulture, rado prepričavaju mit kako se još na dvoru cara Dušana jelo zlatnim viljuškama, dok su vladari zapadnih država jeli rukama. Kada smo prestali da prednjačimo u kulturi i kako smo dopustili da dođemo u tu situaciju u kojoj se sada nalazimo?

Dovoljno je obratiti pažnju na medije i šta nam se servira pa da stvari postanu donekle  jasnije. U bilo koje doba dana, na skoro svim nacionalnim televizijama, može se pogledati neki od mnogobrojnih rijalitija. Za kulturno-obrazovni program i naučne emisije nema slobodnog termina, da verni obožavaoci rijaliti „zvezda“ slučajno ne bi propustili koju svađu ili kakvu „mudru“ misao neke od starleta. Žalosno je što te starlete, raznorazne nazovi pevačice i ostali estradni „umetnici“ imaju uticaj na stavove, razmišljanja, kulturu i ponašanje velikog broja dece i mladih ljudi, dajući negativan primer i udaljavajući ih od ispravnog odnosa prema dobrom i lošem i moralnom i nemoralnom. 

Muzičkom scenom Srbije vladaju neobrazovani i polupismeni ljudi, zainteresovani samo za novac i pet minuta slave, pa tako i njihove pesme veličaju alkohol, drogu, razvrat i druge iskrivljene vrednosti.  

Čak su i nekada ozbiljni časopisi pretvoreni u žutu štampu, punu slika kojekakvih „umetnika“ i poznatih ličnosti, a sve je manje novina u kojima postoji rezervisana strana za kulturu i obrazovanje.

Koliko se malo promoviše znanje i rad u okviru nauke pokazuje činjenica da se učesnicima i pobednicima međunarodnih naučnih olimpijada i drugih takmičenja ne priređuje doček kao sportistima, bez obzira što je  trud - trud, bio fizički ili mentalni, a o abnormalnoj razlici u visini zarada ne bih ni počinjala.

 Zato ni malo nije iznenađujuće kada vam svako dete na pitanje šta želi da bude kad poraste ko „iz topa“ odgovara: fudbaler, pevačica, manekenka ili glumac. Takvo je doba, da dobri i uzorni učenici hodaju pognutih glava, da se na individualnost u mišljenju, izražavanju pa čak i stilu mrko gleda, a u bilo kom smislu štrčati iznad mase je postalo čak i opasno. 

Ono što treba naučiti mlade ljude je da je došlo vreme da prihvatimo da nije većina uvek u pravu i da kvantitet ne znači uvek kvalitet. Tek tada će se izdvojiti jedan sloj ljudi, koji će biti u stanju da kulturu i vrednosti u Srbiji vrati na pravi put. 

• < Prethodna
• Sledeća >