Bliži se 24.april, dan izbora. Ali, da li su to izbori ili (iz)bori (se)? I ko se tu za šta i protiv koga bori? Političari međusobno, građani jedni sa drugima putem glasova ili možda političari protiv nas? Svi scenariji su mogući.

Postoji mnogo zajedničkih imenitelja za sve izbore. Na prvom mestu, karakteristično za sve je da su sudbonosni. Uvek su sudbonosni. Sa svih strana redovno pred svake izbore možemo čuti da baš od ovih izbora zavisi naš evropski put. Baš od ovih izbora zavisi da li ćemo imati radna mesta i bolju budućnost za svoju decu. Baš od ovih izbora zavisi hoće li se izvršiti ekonomske reforme. Baš od ovih izbora zavisi da li će nam biti bolje. I tako svaki put. Od svakih izbora nam nešto zavisi. Ali, da li će nam zaista posle izbora biti bolje?

Ono što je još karakteristično za sve izbore tu su obećanja političara. Svi oni obećavaju isto. „Želimo da nam fabrike budu pune!“  „Obećavamo nova radna mesta!“ „Garantujemo da ćete svi imati posao!“. „Daćemo subvencije poljoprivrednicima!“ „Podsticaćemo razvoj srednjih i malih preduzeća!“ „Izdvojićemo novac za kulturu!“. „Obećavamo reforme u prosveti!“. „Povećaćemo plate i penzije!“.  Koliko od ovih obećanja će biti ispunjeno?

Ključno pitanje koje treba postaviti svim političarima nije šta če sve uraditi ako dobiju poverenje građana već kako će to uraditi? I to pitanje ne treba postaviti samo liderima stranaka ili stranačkom vrhu, ne treba ga postaviti samo onima kojima se govori pišu i koji imaju ceo tim koji vodi računa o tome šta i kako pričaju. To pitanje treba da bude upućeno i političarima koji nisu na visokim funkcijama, onima koji potiču iz malih sredina i za njih treba da se bore. Da li će nama, konkretno nama u Negotinu, biti bolje ne zavisi od lidera političkih stranaka već od kadra koji te stranke u našoj opštini imaju.I zato, upućujemo pitanje svim lokalnim političarima, iako lokalnih izbora sada nema, da li će nam posle izbora biti bolje?

Zapravo, jedno je sigurno, posle svakih izbora nešto se promeni. Ako ne za građane, a ono za političare. Jedni izađu iz poslaničkih klupa, a drugi u njih sednu. Ali, suština izbora I nije da njima bude bolje već nama. A hoće li, to niko ne može da zna. Sa jedne strane, nekad mora bolje da bude, jer gore od ovoga teško I da može. Sa druge strane, ne mora da znači da će baš posle ovih izbora da nam svane. Šta drugo građanima preostaje nego da čekaju. Ionako se ceo život u Srbiji i svodi na čekanje. Da se nešto promeni, da  se nešto pozitivno i novo desi, da nam bude bolje. Samo, da ne bude kao u onoj čuvenoj Beketovoj drami da čekamo Godoa. Jer, podsetimo se, on nikada nije došao.
 

• < Prethodna
• Sledeća >