Puno je poslova koji od nas traže dvanaestočasovno odsustvo i neretko težak fizički rad. Sve je teže naći čak i pristojne lokale u kojima je moguće biti privremeno rešenje na poziciji konobara, pa su, uglavnom mladi, ljudi primorani da na razne načine dolaze i do ono malo novca koji im ne garantuje sito “sutra”. Tu dolazimo i do lepljenja plakata.

Lepljenje plakata i deljenje letaka predstavljaju jedan od načina na koji je moguće doći do sigurne dnevnice, i to odmah po završetku posla. Mladi ljudi na ovaj vid rada gledaju blagonaklono jer to i nisu “prljava posla”. Svakog jutra u nečije poštansko sanduče “uleti” poziv picerije, taksi službe, nadrilekara, bele tehnike ili osiguravajućeg društva. Ove letke dobijamo zahvaljujući ljudima koji ovako osiguravaju eventualni džeparac. Slično je i sa lepljenjem plakata, barem u onom nepredizbornom periodu.

Koncerti estradnih zvezda, promocije frizerskih salona, naučne tribine desničarske orijentacije – sve to spada u već viđene zalepljene plakate koje, opet, lepe ljudi željni sigurnog novca i eventualnog džeparca.  Međutim, opasnost tek predstoji; bližimo se predizbornoj kloaki koja neće zaobići ni mlade ljude željne eventualnog džeparca.

Uskoro će sa svih strana trafo stanica, istrošenih hangara i napuštenih kapija zjapeti partijski plakati. Svi oni već viđeni likovi uskoro će vas svakodnevno ispraćati na posao i u škole. Verovatno i samim demagozima dosadi to partijsko prepucavanje koje iziskuje i plakate, ali eto, izguraće ga već nekako. Sada oni mladi ljudi sa početka priče ne samo da će imati probleme prilikom lepljenja plakata, već će morati i sami da budu problematični.

Uslediće “plakatsko” batinanje. Uslediće cepanje i ponovno lepljenje plakata, modrice i pantalone u kreču. Uslediće sve ono što usledi kad neko poželi da radi svoj posao u okruženju koje to ne trpi. Nisu valjda tako mladi pomislili da partijski kerberi ne nadgledaju te čiste rabote. Ako jesu, to je zato što pokušavaju da dođu do nešto malo novca i eventualnog džeparca.

• < Prethodna
• Sledeća >