Koliko je bitan neobavezni predmet u školi? Da li su izborni predmeti, po nepisanom pravilu, samo način na koji deca “ubijaju vreme” ili je ipak moguće animirati učenike osnovnih i srednjih škola na časovima gde ocene nisu relevantna stvar? 

I dok se danas najveća prosvetna polemika vodi na relaciji Veronauka-Građansko vaspitanje, u Srbiji ne postoji treća opcija, koja bi mogla da pomiri zavađene strane i pruži deci efektan učinak prilikom ovih nastavnih aktivnosti. Jedna od opcija može biti i šah.

Ministar obrazovanja Jermenije 2011. godine uveo je šah kao obavezan predmet za jermenske osnovce jer je smatrao da je šah najbolji način na koji mladi ljudi mogu graditi svoju budućnost. Sam čin je pozdravljen od najvećeg dela jermenske javnosti, a svetski mediji preneli su ovu vest, koja je takođe izazvala oduševljenje kod najvećeg dela publike. 

Ovako nešto ne bi bilo nemoguće uvesti i u naše škole. Šah je igra koju je vreme u kom živimo prilično potcenilo. Retko koje rad da utroši pet sati slobodnog vremena igrajući šah, ali 45 minuta deluje kao sasvim pristojan period u kome šahovska čarolija može doći do izražaja. Možda je to pravi recept za prosvetare i ministare; šah nije nešto što će naterati dete da demolira kante u svom gradu, naprotiv, može samo da podstakne mlade ljude na razmišljanje i rezonovanje. A to je, složićemo se, primarni cilj svih naših školstava. 

Postoji mnogo načina na koje je moguće animirati mlade ljude i ustremiti ih ka “pravim stazama”. Nesumnjivo je da su građansko vaspitanje i veronauka značajan činilac u obrazovanju određenog mladog čoveka, ali je bespotrebno ograničavati se na tim aktivnostima u vremenu koje je pred nama. Bitno je samo da ovakve izbore uvek imamo na umu, a jedan od njih mogu biti i beskrajno čarobne i bezazlene partije šaha.

• < Prethodna
• Sledeća >